ГЛОГОВАЦ – Постоје људи које нисмо лично упознали. Које знамо из јавности. Који су нам блиски. Својатни. И драги. Својом једноставношћу и топлином. Непосредношћу и добротом. Искреним наступом. Нас освоје. И ми им верујемо. Радују нас. Није све изгубљено. Људи који игра живот и глуме нас. Саме. Најбоље знају какви смо. Били.У нереду су спокојни. У немиру су мирни. У халабуци се не чују. У јурњави стоје. Нема преше! И гледају нас. И чуде се. И стиде. За све нас. Када тихо оду, потресу нас. Из корена битства. И смисла. И суштине. Бол у души. Тежак. Притиска. У грлу стеже. Пече. И раздире. Доброту. Чудимо се и питамо. Зар неко далек може бити близак? Може. Осећамо. Жалимо. Што умире човек. У нама. Сам. Почини, добри човече!


РЕЗОЛУЦИЈА – Зашто је Апел за Косово и Метохију потписало, после месец дана, само 15.000 грађана? Зашто је покренуту Народну резолуцију потписало, док овај текст пишем, свега 3.300 грађана? Да ли су се Срби помирили са продајом Косова и Метохије од стране издајничничке и конвертитске власти? Да ли је режим успео у потпуности да заведе и омађија српски народ?



Шта се, браћо и сестре, дешава са нама Србима? Морамо отворено и поштено да говоримо и пишемо.То једини начин да се избавимо из садашње трагедије. Брутално сучељавање са истином. Затварањем очију и бежањем из земље нећемо решити наше нагомилане националне проблеме.Напротив, проблеми ће се само увећавати у наредном периоду.Велике тектонске промене се дешавају на Балкану. Ми, Срби, улазимо у те историјске догађаје потпуно неспреми, слуђени, подељени и издани од стране политичког олоша који данас управља Србијом према упутствима наших вековних непријатеља.

У току је завршетак лоше изрежиране представе признавања независности Косова од стране режима у Београду и наставља се процес заокруживања и стварања Велике Албаније. Албанци су у великом историјском националном напону успињања, желе да се уједине, подржава их поткуплива администрација Империје у растројству и користе пружену историјску прилику да, повлачењем и бежањем Срба са својих вековних огњишта,заузму, баш на рачун равнодушних и заблуделих Срба, што веће територије, отворено показујући да желе да дођу и до Ниша.Журе да испуне своје националне планове, јер се глобална слика света брзо мења и може да се догоди, свакога трена, да се повољан историјски период за њих коначно заврши, да, успостављањем геостратешке равнотеже великих сила на Балкану, они више не буду миљеници моћних заштитника нарко картела,могу да изгубе подршку за даљу експанзију, могу новонастале политичке прилике да их зауставе и врате у реалне границе њиховог национа.

Српски политичари ово ништа не виде. Нити их то уопште занима.Ко то не види или је плаћен да ради против интереса Србије или је политички идиот. Ако данас затварамо очи и правимо се да не видимо црне облаке који су се надвили над Србијом, ако смо занети обавезама из своје баналне свакодневнице, ако нам више ништа није свето, ако у никога немамо поверења и нисмо спремни да се побунимо, онда ће разорна балканска олуја да дође и на наш кућни праг и ми ћемо касно схватити да ништа није случајно, да смо били глупи и да све што нам се дешава је искључиво наша кривица.

Не смемо никога другога да окривљујемо. Ми смо криви! Ми -Срби! Криви смо што смо поводљиви и што смо лаковерни. Криви смо што смо препотентни и бахати. Криви смо што све потцењујемо. Криви смо што смо политички неписмени. Криви смо што се курчимо, тамо где треба да калкулишемо. Криви смо што сумануто гинемо, тамо где треба да тргујемо. Криви смо што се жртвујемо за друге, уместо да бранимо наше националне интересе. Криви смо што продајемо политичка уверења за јефтине сендвиче. Криви смо што не знамо нашу древну историју. Криви смо што прихватамо фалсификовану историју. Криви смо што се спрдамо озбиљним стварима. Криви смо што смо апатични и равнодушни. Криви смо што пристајемо да нас политичари поробљавају, пљачкају, вређају, понижавају и што, упркос свему томе, упорно излазимо и гласамо за те пропалице и скотове.

Криви смо што бежимо из Србије и гледамо само своје дупе. Криви смо јер смо од храбрих ратника и устаника постали кукавице и мекушци. Криви смо што сагињемо главу пред медиокритетима и будалама. Криви смо јер се повлачимо пред барабама и простацима. Криви смо што смо дозволили да нам државом управљају најгори полусвет и пробисвети. Криви смо што немамо националну елиту. Криви смо што чекамо да нас неко други спаси из садашње несреће. Криви смо јер верујемо да ЕУ нема алтернативу. Криви смо што чекамо да Путин буде већи Србин од нас самих и да победи за нас на изборима у Србији. Криви смо што не можемо да се ујединимо око основних националних интереса. Криви смо јер ништа нисмо урадили за Србију. Криви смо што смо суманути и сујетни. Криви смо јер не дамо никоме испред себе. Криви смо јер не знамо тимски да радимо.

Криви смо што нисмо истрајни. Криви смо што смо заборавили да су наши преци гинули да бисмо ми данас имали слободу и да би говорили српским језиком. Криви смо јер се сагињемо пред шеснаестим чиновницима Великог Брата. Криви смо јер ништа нисмо научили из досадашњих наших страдања. Криви смо што брзо све заборављамо. Криви смо што опраштамо зликовцима. Криви смо што не знамо да калкулишемо. Криви смо што немамо никакву националну стратегију и визију у овом веку. Криви смо што се не женимо, удајемо, рађамо и обнављамо. Криви смо што пристајемо да нас наши вековни непријатељи набију под једну осушену шљиву. Када ћемо се опаметити? Када ћемо се пробудити, тргнути и побунити? Да ли треба да нас сабију у београдски пашалук и да изгубимо све што смо два века стварали и за шта су гинули наши преци? Шта треба још да нам ураде да бисмо се ми уозбиљили и организовали? Зашто нисте потписали Апел и Резолуцију? Чега се плашите? Ко вас спречава? Зар вас није срамота? Не могу да прихватим поданичко оправдавање да нисте обавештени. Како је то могуће, браћо и сестре?

Како је могуће, господо другови, да сте необавештени у електронском добу? Кога, бре, ви лажете? Знате имена свих спортских гладијатора и износе новца који добијају за трансфере. Знате када свакога дана почињу спортски преноси. Играте кладионице и знате саставе спортских тимова, који служе да се одржи корпоративни фашизам. Знате здравствене картоне и сексуалне активности својих љубимаца. Знате песме свих спонзоруша и естрадних проститутки. Знате ко кога креше на фармама, у паровима и подивљалим задругама. Пратите свако показивање гениталија и међуножја тупавих старлета. Знате напамет све дебилне песме распојасаних и разглављених фах идиота. Знате све трачеве о блесавим политичарима и криминализованим тајкунима. Смејете им се што вас зајебавају у здрав мозак и што вам узимају новац из џепа. Чудите се свима њима, крстите се и не можете да верујете да они владају нама. А ко им је то дозволио? Ко је пристао на ту покварену игру? Ко даје легитимитет тим дрипцима и клошарима? Ви! Ви, браћо и сестре, Срби! Ви гласате за те безвезњаке и протуве. Да ли неко други долази да гласа уместо вас? Да ли наши непријатељи гласају на изборима и пристају да будемо поробљени и сатрти?

Ми смо криви! Не кривите друге! Доста више замајавања и зајебавања! Погледајмо истини у очи. Погледајмо се између себе.Ко вам брани да потпишете Апел и Резолуцију? Ако три милиона људи потпише, онда више нико нема права да нам насилно одузима територију. Изгубили су сви легитимитет! Да ли то разумете?

Нико нема права да крши Устав! Нико нема права да нас понижава и вређа. Нико нема права да лоботомира овај народ. Нисте били обавештени? Не лажите нас више! У Србији 67% домаћинстава има компјутер и зна да га користи.Признајте да сте добро о свему обавештени. У чему је онда проблем? Проблем је у нама. Ми не желимо да будемо обавештени.Уопште нас не занима проблем продаје Косова и Метохије. Не занима нас шта ће да буде са нашим народом на Космету. Правдамо се да је то брига политичара. Препустили смо да судбину Космета решавају издајници на власти. Препустили смо вођење државе неспособним, нестручним и недобронамерним. Перемо савест због пристајање и нечињење. Не желимо да угрозимо наше малограђанске животе.

Наше мале, ситне прохтеве. Плашимо се да не изгубимо наш потрошачки комфор. Снобови смо и имамо паланачку ускогрудост. Молим вас, будите макар на кратко искрени, сами пред собом, и одговорите нам, шта је за вас важније: зимовање и скијање на Копаонику или судбина Косова?Летовање на кредит у Грчкој или судбина Косова? Оправка кола или судбина Косова? Победа вашег спортског тима у вечитом дербију или судбина Косова? Изласци и проводи по сплавовима или судбина Косова? Како сте се нашминкали и ошишали или судбина Косова? Трачеви уз кафицу са пријатељима или судбина Косова? Шта је за вас важније? Признајте! Е, то је наш највећи проблем.Наша себичност и похлепа. Наша поткупљивост и немарност. Наше одрицање од самих себе и своје древне традиције. Ми се данас стидимо наших предака. Ми се пред банкротираном Европом стидимо што смо Срби. Ми пристајемо да нас проглашавају за дивљаке, варваре, реметилачки фактор на Балкану и, на крају, геноцидан народ.

Ми пристајемо да нас бирократске аждаје из бриселских мочвара прождеру јер сматрамо да су они цивилизована раса која на то има право.Немају право! Нико им није дао то право. Злоупотребљавају нашу доброту и наивност. Нећемо да нас увуку у те европске мочваре. Ми смо прва цивилизација у Европи. Ми смо им подарили писменост, филозофију, уметност, културу, металургију, религију, грађевину и духовност. Ми смо чувари сећања на заједницу када седам миленијума није било рата, освајања, убијања, оружја и покоравања. Ми имамо право на свој национални идентитет. Ми имамо право да се одбранимо, јер је наша одбрана са опстанком скопчана.

Наш историјски задатак је да остарелу, уморну, разочарану, себичну, похлепну, саможиву, изгубљену и беживотну, безидејну и безвољну Европу спасимо својом духовношћу, врцавошћу, квантним умом, пркосом, инатом, интелигенцијом, добротом и Божијим провиђењем. Ми имамо историјски задатак да цивилизацији понудимо нове духовне вредности. Не треба нама Европа да нас уништи у свом растакању и нестајању, него ми требамо Европи да је спасимо,да јој удахнем нови живот, енергију, смисао, суштину живота и нову политичку идеју.

Чујте Срби, питање судбине Косова је питање наше националне свести, идентитета, културе и постојања. Имамо решење за Косово и Метохију. Зауставимо издају! Спречимо да окупациона власт у Београду потпише признање.Грађани испуните вашу грађанску дужност. Нема рата, гињења и жртвовања узалудног. Ослободите се страха и потпишите Народну Резолуцију. Спречимо издају! Нема признања Косова! Време је наш савезник. Мења се слика света. Нема више корумпираног светског полицајца кога плаћају трговци наркотицима. Настаје ново доба у коме се државотворност нације, независност и самосталност не може да купи. Није на продају држава на вашару политичке таштине.Ако милион Грка изађе на улице да одбрани име Македонија, зашто три милиона Срба не може да потпише Апел и Народну Резолуцију против насилног отимања и присвајања државне територије.

Зар је тешко електронски потписати подршку? Зар је тешко да се ослободимо страха и манипулације? Ваши потписи су побуна против издајничког тоталитарног система.Ваши потписи су одбрана цивилизацијских вредности. Ваши потписи су историјска снага која ће Србији донети целовит и коренит преображај. Сада је време да покажемо историјску снагу нашег древног народа. Сада је време да преузмемо судбину Србије у своје руке. Настаје слом тоталитарног политичког система. Рађа се ново доба које тражи нашу снагу, знање и енергију.Узмите судбину у своје руке!

Никоме не поклањамо суверенитет слободног грађанина. Не требају нам плаћени политичари. Не требају нам плаћени посланици. Представничка демократија је прошлост. Нека грађани одлучују директном демократијом. Слобода медија. Фер избори! Гласамо за оне који имају референце и који воле Србију. Устаните! Потпишите одбрану Србије!

Време је! Данас бранимо Косово да сутра не бисмо били робови.

Бранко Драгаш

24.02.2018.


http://www.dragas.biz